El Infierno Musical

El Inferno Music je kvintet koji je nastao 2008. godine kao posledica rođendanskog iznenđenja za Kristofa Kurcmana koje su u Velsu, u Austriji priredili organizatori muzičkog festivala Unlimited.
Tražeci muzicre koji bi se pridružili njegovom projektu, prvo je pozvao Martina Brandlmajera, perkusionostu i fantastičnog bubnjara, stacionoranog u Beču.
Drugi izabrani član bio je saksofonista, klarinetista i kompozitor Ken Vandermark, posebno poznat i cenjen u uskim krugovima savremne fri džez scene kao jedan od najaktivinih improvizatora i fri džezera danas. Svaka godina donosi dodatne projekte i saradnje koje samo šire njegov angažman, a El Inferno Musical je jedan od izvanrednh primera za to.
Eva Rajter je, bez sumnje, takođe jedna od najaktivnijih i najraznovrsnijih austrijskih interpretatorki. Ona je neko ko neumorno snima, svira viola da gambu, a aktivna je i kao kompozitorka koja se prvenstveno bavi savremenom muzikom.
Ono što poslednjih godina odlikuje njen kompozitorski rad jeste istraživanje odnosa izmedju akustične i elektronske muzike.
Inspirisan zvukom, brzinom i raznovrsnošću pravaca u džezu, Klejton Tomas je svoj muzički život posvetio potrazi za ličnom istinom koja govori o povezanosti njegovog kulturnog života kao belca Australijanca i radikalnih interesovanja koja se javljaju u njegovoj muzici. Ono u šta ne može da pronikne kao kontrabasista, Tomas traži kroz organzovanje neshvatljivo velikih ansambala, kao sto je berlinski Splitter orkestar, ansambl koji se sastoji od čak 24 improvizatora, što je jedinstvena pojava na berlinskoj muzičkoj sceni.
Njegovo osmišljeno i virtuozno sviranje na prepariranom kontrabasu, neka vrsta multimedijalnog performansa koji delom obuhvata “groove cannon” zvuk, a delom kinetičku skulpturalnu umetnost, osvojilo je Evropu nakon što se iz Sidneja doselio 2007. godine.
Klejton Tomas igra ključnu ulogu u brojnim projektima kao što su bend Ames Room ili kvintet Entonija Paterasa “Thymolphtalein”.
Kristof Kurcman je muzičar i kompozitor koji se prvenstveno izražava kroz laptop, klarinet i svoj glas, a njegov zvuk se rasprostire od elektro popa do improvizacije.

Muzika El Inferno Musica je proizvod čija je struktura u osnovi vrlo jednostavna, ali koja obiluje improvizatorskim momentima koje savršeno ukomponovao i uigrano izvode muzičari koji čitav projekat obogaćuju svojim prethodnim iskustvima i raznovrsnostima. Ako bi se baš zalazilo u detalje, u njihovoj muzici
se mogu čuti razni žanrovi, ali sve zajedno ipak izmiče konačnom ukalupljivanju u određeni žanr, zahvaljujuci dobro osmišljenoj muzičkoj dramaturgiji. Ovde muzička ideja evolvira, zatim je predmet metmorfoze u svojim fazama, često u kontrapunktu, da bi na na kraju opet došla u svoju čistu i osnovnu formu.
Dobar primer ovoga oseća se u pesmi “Diana’s tree” čiji je dramatični vrhunac pravi fri džez, ali koja započinje liričnim melodijama koje svira karinet praćen periodičnim figurama na bubnjevima, uz iznenadne rezove i nagoveštaje kantri zvuka, iz čega se pojavljuje friz džez, pa opet u blokovima i krugovima do početka i tako unedogled.
“Cold in hand blues” je drugi primer njihovog eklekticizma i počinje dijalogom između bubnjeva i kontrabasa, ovde u službi perkusija, uz nastupe saksofona i muškog i ženskog glasa koji stvaraju dramatičnu atmosferu. Iznenadni ulazak dan baoa (vijetnamske violine sa samo jednom žicom) u rok dinamiku donosi gotovo vidljivo opuštanje tenzije koje se odnosi na funkciju promene žanra u toku same pesme.
Glas (koji obuhvata sve, od pevanja i deklamacije do običnog izgovaranja reči) je sastavni formativni element koji u sebi nosi dramski potencijal, pogotovo u pesmi “Ashes II”, u kojoj na imaginarnu scenu stupa mrtva pesnikinja: snimak njenog glasa potom objašnjava sam Kurcman.

U saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu

Leave a Comment